JUTROS SAM SE VRAĆALA SA BEBOM OD DESET MESECI SA PUNIM KESAMA IZ PRODAVNICE...


Jutros sam se vraćala sa bebom od deset meseci sa punim kesama iz prodavnice. Odjednom čujem: "Teto, teto čekaj." Okrenem se i vidim dečačića romske nacionalnosti kako trči ka meni. -Ispao ti je novčanik.
Ja uzimam svoj novčanik i ne verujem šta se dešava. Otvaram novčanik-sav novac na svom mestu. Vadim 1000 dinara i pružam dečaku, na šta mi on odgovara: "Ne, ne, ne trebaju mi pare, možeš li mi dati samo jednu bananu iz kese, nikada je nisam jeo." Srce mi se steglo.
Izvadila sam sve banane koje sam kupila i pružila mu. Uredno se zahvalio, a ja sam krenula ka kući i dalje ne verujući šta se dešava.
Još jednom me pozvao: "teto" i kada sam se okrenula, šeretski mi je namignuo i rekao: "Pazi sledeći put, neće ti svako vratiti novčanik." i otišao. Duša mala, plemenita, i dalje sam pod utiskom.
ispovesti.com

Share this

Related Posts

Previous
Next Post »