PRIČA KOJA JE RASPLAKALA REGION Hitnu pomoć su pozvali u školu, niko nije bio spreman na ono što ih je dočekalo


Maja Paunović, koja radi u kragujevačkoj Hitnoj pomoći, nije mogla da suspregne suze nakon poziva iz jedne osnovne škole. Iako se zaposleni u Hitnoj pomoći svakodnevno susreću sa teškim scenama, na ono što ih je dočekalo u školi niko nije bilo spreman.
Maja je na svom profilu na Fejsbuku opisala šta se dogodilo nakon što su dobili poziv da je devojčica pala u nesvest na času fizičkog. Njen post prenosimo u celosti. “Ne pišem o poslu jer radeći u urgentoj službi svega ima osim lepih stvari, tačnije ima ponekad, ali sve manje i ređe. Dnevna smena, prvi teren – onesvešćena devojčica od 14 godina u Osnovnoj školi na času fizičkog. Rotacija, vožnja na crveno, obilaženje auta… stižemo za 4,5 minuta na lice mesta.
Utrčavamo sa svom opremom, vidimo bledu mršavicu koja stidljivo sedi na stolici i gricka makovnjaču. Bude nam drago, bio je u pitanju kolaps, dobro da nije nešto gore. Proverimo sve vitalne parametre, bolje je. Pitamo je za doručak, kaže da nije doručkovala, objašnjavamo da mora, naročito kada ima prvi čas fizičko ….i onda kreće priča, koja ubija i dovodi do pitanja: kada smo stigli do ponora ?! Devojčici majka ima multiple sklerozu, bila je učiteljica, sada je polupokretna, na stalnim terapijama i ne može da radi. Ima sestru od 12 godina. Otac ih je ostavio kada se majka razbolela i one su prepuštene same sebi. Usred zime u školi su bez jakne i u letnjoj garderobi. Deca iz razreda skupljaju novac da im kupe doručak, garderobu, ali one nikad ne kukaju, nikad ne kažu da im je hladno, da su žedne, gladne. Sretne su što imaju majku i smatraju da treba da trpe i žive tako.
Pozivamo njenu mlađu sestru da bude uz nju posto se uplašila, da ima nekog pored, sebi bliskog. Ulazi devojčica od 12 godina na vrata, spušta se na kolena i počne da je ljubi i grli sva uplakana, ponavljajući “biće ti bolje, ne plaši se”. Plaču obe, okrećem glavu na stranu, jer shvatam da mi idu suze, plačem, gledam da me ne vide, sramota je zarad posla koji radim, priberem se, osmehnem. Pitamo sestru da li je jela, a ona kaže: ‘Neka, dobro je meni, nema veze, mogu ja da ne jedem, pomozite sestri’. Ugrizem se za usnu da mi ne krenu suze opet.
Socijalna služba, sve ustanove, nisu našle za shodno da ovoj porodici pomognu. Pitam se za šta su ova deca kriva: za bolest majke, za nesavesnog oca ili za državu koja je neuređena toliko da za ovakve porodice niko ne haje?! Da li možemo ovako raditi sa decom, kao da ih imamo za bacanje, kakva će ta deca biti kad porastu? Vozimo sestru do bolnice da bude neki dan na pedijatriji, mlađa je ispraća u suzama, a meni ostaje teret u grudima. Nema dalje, ovo je zlo. Koliko ovakvih porodica ima u Srbiji, koliko bolesnih majki i očeva, koliko gladne dece, a koliko tajkuna, političara koji uživaju u blagostanju baš uzimajući od ovakvih porodica?!”, pita Maja Paunović. Njena priča mnoge je rastužila i podeljena je više od 2.000 puta. Posle objavljivanja priče o devojčici i njenoj sestri i uslovima u kojima žive, preko Facebooka se javljaju građani koji žele da im pomognu .




Klikom na sliku ispod Zatvarate PROZOR!


Kliknite na sliku

DANAS DOK SAM SE VRAĆAO KUĆI U AUTOBUSU SAM SE GLEDAO SA JEDNOM BAŠ PRELIJEPOM DJEVOJKOM....


Danas dok sam se vraćao kući u autobusu sam se gledao sa jednom baš prelijepom djevojkum. Skupljao sam snage i hrabrosti da joj nešto kažem, da joj priđem, da se upoznamo, ali nisam mogao. Tako nakon 5 stanica, autobus staje i ona izlazi.
Shvatam da je to zadnja šansa, jer ko zna kada ću i dali je ikada više vidjeti. Skačem sa sjedišta i u zadnjem trnutku izlazim. Krećem prema njoj i vidim da se već strastveno grli i ljubi sa nekim likom. Ostajem kao “popišan”, autobus već otišao.
Morao sam čekati idući bus koji je bio za sat i 15 minuta, na ovakvoj vrućini, sa groznim osjećajem blamaže koju sam doživio, a i ova vrućina mi nije pomagal. Samo me muči to, dali je stvarno očijukala sa mnom u busu ili sam to umislio, možda da sam joj prišao u busu… možda, ko zna šta bi bilo.




Klikom na sliku ispod Zatvarate PROZOR!


Kliknite na sliku

SACHER TORTA - MOJA OMILJENA..


Sastojci

    Biskvit
    20 dag maslaca sobne temperature
    30 dag secera u prahu
    20 dag glatkog brasna
    20 dag cokolade za kuhanje
    1 prasak za pecivo
    8 kom jaja

    Fil
    450 gr pekmeza od marelice
    sok od 1 limuna

    Glazura od cokolade
    200 gr cokolade za kuhanje
    4 zlice kiselog vrhnja



Priprema

    1.

    Rastopiti cokoladu na pari. Maslac pjenasto umutiti i u njega dodati rastopljenu cokoladu za kuhanje i nastaviti miksati, potom dodavati jedan po jedan zutanjak i 15 dag secera u prahu. Dobro izraditi.
    2. U posebnoj posudi cvrsto izraditi bjelanjke, pa postupno dodavati 15 dag secera u prahu i miksati.
    3. Lagano sljubiti prvu smjesu sa bjelanjcima, pa umijesati brasno i prasak za pecivo. U namasceni i pobrasnjeni protvan – ja koristim okrugli sa mehanizmom za otvaranje- sipati biskvit, te peci na 170 stupnjeva 60 – 70 minuta.
    4. Pekmez zagrijavati na laganoj vatri uz dodatak soka od jednog limuna dok ne dobijete lijepu tekucu smjesu. Smjesu procijedite kroz sito i biti ce vam fina i glatka!!
    5. Ohladjeni biskvit prerezati, tako da dobijete 3 kore. Svaku koru premazati pekmezom. Sav pekmez sto vam ostane premazite po i oko torte.
    6. Zagrijavajte cokoladu za kuhanje i 4 zlice kiselog vrhnja ili milerama koju ste prije dobro izmijesali zlicom da ne bude grudica. Glazuru premazite preko cijele torte i uzivajte!
    2.

    Pecenu tortu ostavite 2 - 3 minute samo da se malo prohladi na sobnoj temp. pa onda tortu zajedno sa kalupom okrenite na tanjur oblozen papirom i ostavite tako da se ohladi. Ovako cete dobiti savrseno ravan biskvit.
    3.

    Napomena:

    zbog toga sta je nekima torta bila prevelika za kalup 26 cm, pa curila dok se pekla molim vas pecite u vecem kalupu 28 - 30 cm!

Posluživanje

Najbolje je tortu pripremiti dan ranije da se biskvit lijepo natopi.

DOK SMO SPAVALI IZBIO JE POŽAR....


Dok smo sapvali izbio je požar. Bio sam klinac, nekih 6 godina kada me je tata probudio i rekao da brzo napustim kuću, jer KUĆA GORI!! Brzo sam bio vani, tamo su već bili mama i stariji brat, ali mlađa sestra i tata se nisu pojavljivali. Sekunde su bile kao minuti, čekali smo, gledali ka ulaznim vratima, ali oni se nisu pojavljivali.
Kada su došli vatrogasci, provalili su unutra i ubrzo iznijeli tatu i sestru koji su bili van svijesti. Tata je davao znakove života, ali mala sestra je bila već tada mrtva i svaki pokušaj oživljavanja nije imao nikakvog efekta. Tata se nekako oporavio, preživio je tovanje dimom koje je imao, ali nikada se nije pomirio sa situacijom da nije spasio svoju malu princezu. Kao krivca je pronašao moju mamu koja je trebala iznijeti sestru, ali ona je u strahu za svoj život istrčala bez da je ušla u njenu sobu i ponijel je sa sobom. Ubrzo nakon te tragedije mama i tata su se rastali.
Tata nije bio u psihičkom stanju da se stara o meni i mome bratu, a mama zbog svega počela da se opija, nije se trijeznila i socijala služba je mene i brata smjestila u dom. Bili smo idealna porodica, puna ljubavi, sreće i smijeha. Mogli smo biti šta smo željeli, kako ja tako i moj brat i sestra, ali sve se promijenilo u samo jednoj sekundi zbog samo JEDNE ISKRE. ŽIVOT JE… ne znam

ŽELIM DA ŠTO VIŠE LJUDI ČUJE KAKVA JE GADURA MOJA BIVŠA DEVOJKA! ZATRUDNELA JE KADA ...


Želim da što više ljudi čuje kakva je gadura moja bivša devojka! ZATRUDNELA je kada smo imali 20 godina. Nije želela dete, dok sam ja bio spreman da ga odgajam. Odlučila je da rodi samo ako se ja, sam, budem starao o detetu.
Ubrzo je ostavila i mene i našu ćerkicu. Podigao sam je uz pomoć svoje porodice, malenoj ništa ne fali. Sada ima 7 godina i za tih 7 godina majka ju je posetila 5 puta, na par sati. Ja sam se u međuvremenu oženio i moja žena i ćerka se odlično slažu i super su prihvatile jedna drugu. Moja bivša, pošto se iživela, kako kaže i želi da se skrasi, došla je da mi traži dete nazad.
Odbacila je na rođenju, za sedam godina ju je videla na par sati. Malena je juče uplakana mene i moju ženu molila da je ne damo “onoj teti što hoće da je odvede”. Mislim da mi najveća borba sledi. BOJIM SE

KAKVA MLADA...Cura i ja se ženili… Kako smo dugo već živjeli skupa, to je bio samo skromni obred u crkvi...


Cura i ja se ženili… Kako smo dugo već živjeli skupa, to je bio samo skromni obred u crkvi s roditeljima i kumovima i kretali smo u crkvu skupa iz zajedničkog stana.
U 19h je bilo vjenčanje, ispred crkve smo trebali biti u 18:40. U 18h moja buduća izlazi iz kupaone i psuje jer je krepao fen za kosu.
Očekujem dramu, a ona mrtva hladna kaže-sreća pa je ljeto i sveže nekakvu punđu (ako se tako zove, ono kao balerine),
našminka se i obuče za 10 minuta. Bude prekrasna kao i obično. Izlazi iz kupaone i viče.. Muž, toči nešto žestoko da nazdravimo, pa jednom se valjda ženimo!

DEČKO I JA SMO RADILI U HOTELU BLIZU MORA NEKO VREME...


Dečko i ja smo radili u hotelu blizu mora neko vreme. Predveče je odlazio u susedni hotel zbog neta, a ja sam ostajala u svojoj sobi sa cimerkama i kulirala. U tom hotelu je boravila njegova bivša devojka, ali mu nisam pravila nikakav problem i nije mi ništa padalo na pamet.
Primetim posle nekog vremena da se promenio, hladan, namćorast i skapiram da me vara. Žena to jednostavno oseti, ne treba tu ni FBI ni CIA. Jedno veče se rastanem sa njim, on ode kolima, ja polako za njim. Stignem tamo, kad, imam šta i da vidim. Njih dvoje se maze, ljube i kikoću. I šta onda uraditi? Da ga prebijem kao mačku, ne ide. Da se derem i probudim ceo hotel, popila bih otkaz. I pade mi na pamet! Uđem ja direktno kod njih, kao dobar dan.
Prebledeše oboje, ovaj krenu nešto da muca, da se koprca, a ja TAP, pokupim mu ključeve od kola i trk napolje! Trčala sam sve do plaže i sačekala ga da me stigne. I kad je došao i molimo me da ih vratim, zafrljačim ključeve u more! E tako maco, kad oćeš da se igraš eto ti!