Moji roditelji mi ne dozvoljavaju da u gradu budem duže od 12 sati naveče. Ono baš kada je najbolje ja moram kući :(. Živim u predgrađu i na moju žalost autobus kreće 10 do 12, UŽAS. U petak sam zakasnila, trčala sam za autobusom ali štikle na nogama, dekoltirana kratka haljina iz koje su pri svakom koraku moje bujne grudi naprosto ispadale mi naprosto nisu dozvoljavale da budem dovoljno brza. Nisam znala kako ću se prebaciti do kuće, hvatao me neopisiv strah.
Nakon više od pola sata stajanja na autobuskoj ispred mene se zaustavio automobil, baš neki skupocjeni. Otvorio se prozor i vidjela sam dva starija muškarca u automobilu. Pitali su me trebam li prevoz, a ja sva zbunjena, nisam znala šta da kažem, ali zbog straha da ću mnogo zakasniti, rekla sam da treba i ušla u automobil. Nakon što sam ušla, muškarac koji je sjedio na suvozačkom mjestu se okrenuo i pokazao mi značku policije, te me pitao da se slučajno ne bavim nelegalnim poslovima, tačnije prodavanjem ljubavi. Ostala sam bez daha, počela sam da im objašnjavam šta i kako. Sreća da su razumni policajci i nisu mi pravili probleme te su me odveuli do kuće, te mi napomenuli da nije dobro ulaziti u automobil nepoznatih osoba i da to više nikada ne radim. Međutim tada sam već kasnila preko sat vremena i tata je čekao na prozoru. Kada sam ušla u kuću napao me da sam postala drolja i prijetio mi da će me istjerati iz kuće, jer mu takva ne trebam pod njegovim krovom, da ga sramotim i tako to. Ni kriva ni dužna ispaštam, a tata je toliki smor da mu je nemoguće objasniti.
EmoticonEmoticon