Moj momak je zahtijevao da ukoliko želim da nastavimo vezu i da budemo baš ozbiljan par da moram da se distanciram od drugim muškaraca. To mi je baš teško palo jer imam prijatelja koji mi je u životu najveća potpora, koji je uvijek bio pored mene kada mi je to trebalo, ma život bi dao za mene, a nikada nije prešao granicu prijateljstva. Pokušala sam momku objasniti, ali nije želio da o tome polemiše. Jutros sam kroz suze u očima prijatelju rekla da moramo da prkinemo naše prijateljstvo i da mi momak ne dozvoljava da se družimo, našta mi je on rekao da možemo prekinuti druženje, ali PRIJATELJSTVO NIKADA i da će bez obzira na sve uvijek biti tu kada god mi zatreba, kao pravi prijatelj. Cijeli dan sam zatvorena u sobu i plačem, zašto je život ovako okrutan, ja ne mogu živjeti da ga svaki dan barem jednom ne čujem, od prvog razreda se družimo. Šta sam ti Bože zgriješila pa me ovako kažnjavaš?!
EmoticonEmoticon