GADI MI SE OVA ZEMLJA I LJUDI U NJOJ! Imam mlađu komšinicu, mogu reći prijateljicu koja ima blaži oblik cerebralne paralize i jako teško, baš teško hoda, sva iskrivljena.
Kad izađemo van, tačnije kada je natjeram da izađemo, jer je zbog svega jako povučena, meni je neugodno koliko ljudi bulje u nju kao da je nekakva nakaza, i još se međusobno lupkaju i komentiraju je. u tim trenutcima donekle je i shvatam zašto ne želi da izlazi u grad.
Meni dođe da plačem kad to vidim, a kako je njoj ne mogu ni zamisliti. Ona nikad ne govori o tome, samo spusti glavu, ali osjećam, znam da mnogo pati zbog tih pogleda upućenih ka njoj.
EmoticonEmoticon