Čudan sam, kada god primjetim da nekoga vrijeđaju, ponišavaju, sramote ili tuku ja se moram umiješati, moram da kažem ili da se potučem za tu neku “jadnu” osobu iako tu osobu ne poznajem.
Iskreno često sam zbog svoje naravi i lože prolazio, često nemam potporu ni od onih koje pranim, već se samo izmaknu i ja prođem kako prođem. Ne ljutim se i opet da se nađu u istoj situaciji, opet bi pomogao.
Jedino što me boli je to što sam sa sobom ne mogu razjesniti, da li je ovo moja mana ili… dobra strana mog karaktera??
EmoticonEmoticon