Dok sam bio u vojsci imao sam prelijepu vezu sa jednom djevojkom sa kojom sam i nevinost izgubio. Bilo je to 1987. godine od tada do unazad par dana nikada je nisam ni vidio ni čuo.
Prije tri dana dobio sam zahtjev za prijateljstvo na facebooku, kada sam vidio njeno ime i prezime mislio sam da ću umrijeti od sreće. Kroz priču smo zaključili da smo oboje imali teške godine života. Ona je samohrana majka i muža je izgubila u ratu, a ja sam se ženio tri puta i tri puta sam ostavljan. trnutno sam sam u velikom stanu i ponudio sam joj da dođe da živi sa mnom.
Rekla je da će razmisliti o tome pa da će mi javiti. Šta mislite da li se sudbina samo poigrala sa mnom i pružila mi lažnu nadu ili ću provesti ostatak života sa mojom prvom ljubavi. Svaka riječ potpore bi mi dobro došla.
EmoticonEmoticon