četvrtak, 9. veljače 2017.

BIO SAM ODUŠEVLJEN KADA SE MOJA ŽENA ZAPOSLILA. DOBILA JE POSAO U JEDNOJ KLADIONICI, A NOVAC JE POČEO DA PRISTIŽE...


Bio sam oduševljen kada se moja žena zaposlila. Dobila je posao u jednoj kladionici, a novac je počeo da pristiže. Bakšiši, čašćenja, plata, ma sa svih strana. Počelo mi je biti sumnjivo, da ima svakodnevno toliko bakšiša.Nisam se nikada kockao, ali po pričama više s gubi nego dobija, a moja žena je svakodnevno dobijala BAKŠIŠ. Jutros sam slučajno trebao do grada i odlučio sam se da posjetim moju suprugu na radnom mjestu.

Bilo mi je čudno obzirm da kladionica radi od 10 sati, da je još uvijek bila zatvorena, a bilo je 11sati i 10 minuta. Izmakao sam se u obližnji park i sačeko da se kladionica otvori i nakon nekih 15-ak minuta moja supruga je otvorila kladionicu iz koje su izašla dva starija muškarca.Odma mi je bilo jasno, ali sam ostao miran i staložen. Ušao u kladionicu, lijepo je pozdravio i kada sam je htio poljubit nije dozvolila, kao ne smije na radnom mjestu. Pitao sam je otkud je bilo zatvoreno, a ona mi odgovorila da je bio šef i podizao sistem u računaru.
Kada sve saberem, znam i šta i koga je podizao, znam da je jed nju podizao, a drugogo ona, zbog čega se i nije željel poljubiti. Ali nakon što sam dobro razmislio, ma neka se PIPA sa kim hoće, boli me KITA, dokle god donosi “bakšiš” kući. Njena sramota nije moja…


EmoticonEmoticon