Bio sam treća smjena kada mi je najbolji drugar javio da mi je mlađi brat imao tešku saobraćajnu nesreću i da su šanse da preživi minimalne, skoro nikakve. Kada sam to pročitao skoro da sam izgubio svijest,
molio sam poslovođu da me pusti da idem do bolnice, ali obzirom da nije imao zamjenu za mene nije mi dozvolio. Opsovao sam ga, skinuo radnu uniformu i napustio radno mjesto. Kada sam stigao u bolnicu na recepciji su mi rekli da je vjerovatno neka graška jer nikoga nisu zaprimili sa takvim povredama. Obzirom da sam bio u stanju šoka, pozvali su policiju te su im i oni potvrdili da nikakve saobraćajne nesreće nije bilo, naročito ne tako tragične. Pozvao sam prijatelja a on mi je rekao aprililili.
OPSOVAO SAM MU MATER i prekinuo vezu. Od tada su prošle više od tri godine, nikada ni jednu riječ nisam sa njim progovorio. Na kraju se ispostavilo da sam zaista tu veče izgubio brata, jer on mi je bio kao brat. Često sam tužan zbog svega, ali nikada mu neću moći oprostiti tu glupost.
EmoticonEmoticon