Kada sam imala 11 godina dogodilo mi se da iz čista mira ne mogu hodati, lekari su konstatovali da nikada neću moći da hodam i da ću provesti život u invalidskim kolicima…
Jednostavno nisam prihvatila tu činjenicu i stalno sam se trudila i prohodala sam, a lekari su konstatovali da su pogrešili dijagnozu i da mi nije ništa odnosno nisu znali ni zašto nisam hodala ni kako sam prohodala… Od tada je prošlo 18 godina, ali kada god se u životu suočim sa nekim problemom pomislim “Prohodala si kada niko nije verovao da je to moguće, znači da možeš sve prevazići, ne mrači!” i to mi pomoge kao neka mantra u prevazilaženju svih prepreka… Zato ljudi ako sam ja mogla prohodati, verujte čuda su moguća samo ako veruješ u njih
Nema komentara:
Objavi komentar