U braku smo 7 godina i iako nismo nešto bogati sretni smo sa onim što imamo i živimo normalan život, TAČNIJE ŽIVJELI SMO NORMALAN ŽIVOT. Brat moje žene je ostao bez posla i obzirom da nije mogao plaćati stanarinu, zamolio me, odnosno mene i moju ženu da prenoći par noći kod nas dok se ne snađe. Nismo puno razmišljali i prihvatil smo ga, iako je i naš stančić od sveha 35 kvadrata. Od tada nemamo svoj mir, u početku je “kao ” tražio posao, i ja sam mu našao dva potencijalna posla koji mu nisu odgovarali, sada se samo izležava, na mom kauču, dovodi neke barabe, piju, puše, par puta sam ga zatekao kako sa nekom konobaricom radi one stvari na mom kauču. Izgubio sam strpljenje, i razum i sve, te sam odlučui da ga izbacim, ako treba i fizički, ali me žena smiruje, i moli da se još malo pritrpimo, da ne pravimo skandal. Samo zbog nje sam odustao i sam mu još 10-ak dana, a ako se ništa ne promijeni, neću imati milosti ni obzira čak ni zbog moje žene. Ljudi moji za nepuna 2 mjeseca će godina dana kako se “uvalio” na moju grbaču, ne mogu više, ma da je i moj brat.
Nema komentara:
Objavi komentar