Moj muž je umobolesnik. U braku smo skoro 20 godina i bili smo na moru. Prvi puta sami, bez djece, dosadno do boga i meni je sinula ideja da se ja i on potakmičimo. Ko će prije sebi naći partnera, i ako tu noć neko nađe da slobodno bez ljutnje sa tom osobom ide do kraja. Pristao je bez oklijevanja, skockali smo se, izašli i razdvojili se ja na jednu stranu kafića, on na drugu.
Iskreno u početku nam i nije išlo i sve je izgledalo nećemo nikoga pronaći, a kako i bi kada smo svim tim klincima u kafiću mogli biti roditelji. Otišla sam u WC i svukla svoje gaćice, te je na meni ostala samo ultrakraka lepršava haljinica. Vratila sam se sjela za visoku šankovsku stolicu i počela da NIŠANIM. Konačno, nakon samo par minuta primjetila sam dva momčića godina mog sina kako mi bez miganja gledaju ispod haljinice. Mislila sam da će na gledanju sve da i završi, ali smogli su hrabrosti i prišli su mi. Pitali su me da li bih sa njima prošetala plažom, pitanje koje sam dočekala sa oduševljenjem. Izašli smo i uz zapljuskivanje morskih talasa imali nezaboravan odnos. Do te noći nikada nisam ni bila sa dvojicom, a činjenica da me muž gleda sa nekih 20 metara usaljenosti, adrenalin je dizala u maksimum. Bila sam presretna, dobila opkladu, ma zadovoljena u svakom pogledu. Mislila sam da će mi muž čestitati, a on je samo kratko rekao RASTAJEMO SE! Kada sam ga pitala zašto rekao je da je mislio da se samo šalim. Stvarno je pokrenuo brakorazvodnu parnicu i ne želi da čuje da nastavimo zajednički život. Ne vjerujem, sada ja mislim da se on šali.
Nema komentara:
Objavi komentar