Nakon napornog dana na fakultetu, umorna sva nervozna zbog nesnosne vrućine, šminka mi se odavno “rastopila”, kosa rasčupana, ma nije mi ni do čega. Čekam autobus i primjećujem ispod oka da me jedan muškarac neprestalno gleda. Pravim se da ga ne primjećujem, ali nakon par minuta mi prilazi i kaže IZVINI, VIDI SE DA SI UMORNA I ISCRPLJENA, ALI LJEPŠU DJEVOJKU NISAM VIDIO U ŽIVOTU. NE ZNAM DA LI SI SLOBODNA, ALI BAŠ BIH VOLIO DA IZAĐEMO NA PIĆE. Rekla sam mu da imam momka i zahvalila se na komplimentu, ustvari nemam momka, ali on je toliko ružan da ne mogu shvatiti da je imao ikako hrabrosti onakav da mi priđe, još da me pozove na piće. Neki muškarci baš imaju hrabrosti, obično ovakvi ružnjikavi, oni pravi e njih treba baš načekati da ti priđu, NAŽALOST…
Nema komentara:
Objavi komentar