Moje detinjstvo je moj najgori deo života. Otac me je svaki tukao više puta, udarao me je u glavu i telo, gurao mi ruke u vrući šporet. Jedanput me je nožem isekao po telu. Majka je sve to gledala ali nije ništa uradila povodom toga, govorila bi: “kakav je, takav je, otac ti je”. Onda je baba počela da me priprema za udaju, kao i za predstojeće se*sualne odnose. Bila sam maloletna i nisam želela da dodje do te udaje pa sam pobegla od kuće, otišla sam jako daleko, izgubila sam se. Prosila sam na ulici u nadi da ću uspeti da kupim bar za jedan skroman obrok dnevno, a onda me je policija našla, želeli su da me odvedu roditeljima ali ja sam im rekla da su mrtvi i da ih nemam. Odveli su me u dom za nezbrinutu decu i tamo sam ostala dok nisam postala punolena. Danas se udajem za čoveka koga volim više i od sebe. Toliko pazi na mene, čuva me, voli me i nikada nije ni glas podigao na mene. Nadam se da mi se ovaj put konačno osmehnula sreća.
Nema komentara:
Objavi komentar