UMRE MUJO I ODE BOGU NA ISTINU. UĐE KOD SVETOG PETRA U KANCELARIJU...

Umre Mujo i ode Bogu na istinu. Uđe kod sv.Petra u kancelariju, kad ovaj sav znojav, u nekom poslu, po stolu gomile papira, piše nešto i osvrne se preko ramena:
-Šta je, šta hoćeš?
-Pa evo ja došao, isteklo mi vreme…
-E, daj nemoj smarati, dobar si čovek, super, nije ti još vreme. Eno ti tvoj sat na zidu pa vrati par godina unazad i idi dole živi, ne zamajavaj me više.
I Mujo ode.
Kući ga svi sa oduševljenjem dočekaju, komšije takođe a i kolege u firmi. Po čaršiji se pročuje kako je dobar sa sv.Petrom, kako ima vezu kod njega i počne mu se raja obraćati da im sredi po nešto kod njega.
Jedno jutro zovne ga šef u kancelariju i Mujo ode kod njega.
-Slušaj Mujo, ti znaš da smo nas dvojica vazda bili, onako, dobri, ma jarani samo takvi. Bi li ti meni nešto isposlovao kod sv. Petra?
-Samo recite šefe.
-Pa, uskoro će penzija, a nakralo se para, red je i da se to potroši, pa ako bi mi mogao srediti koju godinu duže da živim kako bih sve to postigao.
-Dobro šefe.
Ode muja gore kod sv.Petra. Uđe u kancelariju, ovaj u još većoj gužvi nego pre, pita ga:
-Šta je sad, šta hoćeš opet? Vidiš da ti još nije vreme!
-Ma nije zbog mene već zbog šefa…
-Daj bre, ne smaraj! Eno ti njegov sat na zidu pa ga vrati koliko hoćeš i briši odavde već jednom! – Mujo vrati sat i ode nazad na zemlju.
Dolazi sutra na posao i zatiče šefa ispred kancelarije u bebi-kolicima.
-Šta bre ovo uradi Mujo, rekoh ti par godina a ne u pelene…
-Ma šefe, vratio bih ja tebe u pizdu materinu, odakle si i došao, nego puče kazaljka na satu…